Истраживања су показала да додавање биљних екстраката у сточну храну може побољшати имунитет животиња, а један од разлога за то би могао бити тај што биљни екстракти утичу на активност микроорганизама у цревном тракту. Веи Пин и др. одабрани и децоктовани Цоптис цхиненсис, Лоницера јапоница, Артемисиа аргии и Рхус цхиненсис, а добијени екстракти не само да су инхибирали активност Есцхерицхиа цоли већ и ослабили отпорност ове бактерије на гентамицин. Зхоу Иангианг и др. статистички анализирали укупно 96 врста топлотног-чишћавања и детоксикације традиционалних кинеских медицинских материјала, а пријављено је да је 57 од њих имало антибактеријски ефекат. Међу њима, течни екстракти добијени различитим методама екстракције (водена децокција, екстракција етанолом и екстракција органским растварачем) од 42 врсте могу да се одупру уобичајеним грам{9}}и грам{10}}негативним бактеријама, као што су Стапхилоцоццус ауреус и Есцхерицхиа цоли. Међу њима, водене декокције Цоптис цхиненсис, Сцутеллариа баицаленсис, Таракацум оффицинале и Лоницера јапоница су имале -антибактеријска својства широког спектра, док је водена декокција Форситхиа суспенса могла да се одупре активности више од пет уобичајених Грам{13} бактерија. Водени одварци Дриоптерис црассирхизома, Рхеум оффицинале, Исатис индиготица и Сцропхулариа нингпоенсис и етанолни екстракти Сцропхулариа нингпоенсис и Цхрисантхемум морифолиум имали су антибактеријски ефекат на 3 до 4 врсте бактерија Грампоситиве{17. Велики број студија је показао да биоактивне компоненте у биљним екстрактима имају антибактеријско дејство, али детаљан антибактеријски механизам још увек није јасан.
Према досадашњим резултатима истраживања, биљни екстракти могу имати антибактеријско дејство на следеће начине:
1) уништавање и разградња пектина и целулозе у ћелијском зиду бактерије или инхибирање синтезе пептидогликана у ћелијском зиду, мењање пермеабилности мембране бактеријске ћелије или директно уништавање ћелијске мембране;
2) Слабљење силе транспорта протона на молекуларном нивоу и слабљење активности бактерија;
3) Изазивање коагулације цитоплазме, а затим инактивација бактерија;
4) Инхибирање или чак убијање бактерија деловањем на ензимски систем, функционалне протеине, генетски материјал или структуру генетских честица унутар бактеријске ћелије;
5) Повећање отпорности епителних ћелија црева.
